Po Ustavu, Bugarska je parlametarna republika. Jedinstvena je, odnosno ne sastoji se od pokrajina, a niži nivoi organizacije vlasti su lokalne samouprave. Službeni jezik koji se govori u Bugarskoj je bugarski, a većinsko stanovništvo je hrišćansko i to pretežno pravoslavne veroispovesti.

Obeležja Republike Bugarske su zastava, grb i himna. Zastava je horizontalna trobojka – redom belo, zeleno, crvena. Grb Bugarske je uspravljen zlatni lav na crvenom štitu koji pridržavaju sa desne i leve strane još dva zlatna uspravljena lava. Iznad štita se nalazi kruna bivšeg bugarskog cara, a ispod nacionalni moto – u prevodu „Jedinstvo daje snagu“. Inače grb je usvojen 1997. godine, nakon sedmogodišnje rasprave o tome kako grb treba da izgleda. Prethodno, sva obeležja, pa i grb bila su u komunističkom duhu. Grb bugarske sastavni je deo nacionalnog pečata Bugarske.Himna Republike Bugarske je pesma Mila Rodino, što u prevodu znači Draga otadžbino.

Glavni administrativni, kulturni, naučni centar i prestonica Bugarske je Sofija. Sofija je najstarija prestonica u Evropi, osnovana pre sedam hiljada godina. Broji nešto manje od dva miliona stanovnika. Nalazi se na planini Vitoš, pa osim što je najstarija, ona spada i u glavne gradove na najvećoj nadmorskoj visini.

Bugarska je građanska demokratska država, po Ustavu – svi građani su jednaki pred zakonom bez obzira na rasu, nacionalnost, veru, obrazovanju, verovanju, političku pripadnost, verovanja, lični ili društveni položaj i imovinsko stanje. Vlast je kao i u Srbiji podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. U Bugarskoj vlada više partijski sistem, i njeno politički život odiše pluralizmom.

U Ustavu Republike Bugarske se navode osnovne državne institucije, a to su: Narodna skupština, Predsednik, Savet ministara ili Vlada, i pravna tela poput sudovi, tužilaštva, kancelarija za istrage, Ustavni sud , Viši savet sudija, i organi lokalne samouprave. Narodna skupština, kao i u svim demokratskim državama je najviše zakonodavno telo koje donosi zakone. Predsednik je šef države, a Savet ministara vrši izvršnu vlast.

Ekonomija Bugarske je otvorena i okrenuta ka tržištu. Ona podrazumeva veoma razvijen privatni sektor, a kao posledica vladavine komunizma u ovoj državi, Bugarska i danas poseduje određen broj državnih preduzeća. Bugarska ekonomija veruje u privatnu svojinu. Bugarska je član Svetske trgovinske organizacije od 1996. godine, a od 2007. godine je i članica Evropske unije. Stabilnost je ključna karakteristika ekonomije u Bugarskoj. Republika bugarska naročito se ponosi time što ona ima najniži korporativni porez u Evropskoj uniji, svega 10 procenata, a investitori koji ulažu u siromašne krajeve Bugarske sa velikim brojem nezaposlenih, oslobođeni su poreza u potpunosti. Bugarska takođe nudi i druge poreske olakšice, naročito što se tiče amortizacija kompanija, njihovih investicija u nove mašine i tehnologije, proizvodne opreme itd. Takođe poreske olakšice se nude i za uvoz materijala koji je neophodan za investicione projekte u vrednosti od preko 10 miliona leva. Lev je bugarska valuta i njena vrednost je oko pola evra. Sa svim ovim, ali i brojnim drugim olakšicama, Bugarska je država sa najnižim troškovima poslovanja u Evropskoj uniji. Takođe ova zemlja spada u države sa najnižim stepenom državnog deficita i javnog duga.

Svetska ekonomska kriza koja je pogodila celu Evropu i svet, na Bugarsku je veoma malo uticala. Tako da poreske stope u Bugarskoj nisu menjane nakon Svetske ekonomske krize. Inače od 2011. godine, Bugarska je smanjila i poreze za domaćinstva i preduzeća, pa se smatra zemljom sa najnižim poreskim opterećenjem, skoro u svetu, a u Evropi sigurno, naročito u Evropskoj uniji

Bugarska broji blizu 8 miliona stanovnika, preciznije 7.351.234 građana. Do ovog podatka došlo se poslednjim popisom koji je izvršen u februaru 2011. godine. Njeno stanovništvo živi u gradovima i selima. Bugarska je poprilično etnički čista, 85 % građana se izjašnjavaju kao Bugari, Turci čine desetinu ukupnog stanovništva, a Romi nešto manje od 5 %.

Geografski Bugarska je podeljena na 28 oblasti: Blagoevgrad, Burgas, Dobrič, Gabrovo, Haskovo, Krdžali, Ćustendil, Loveč, Montana, Pazardžik, Pernik, Pleven, Plovdiv, Razgrad, Ruse, Šumen, Silistra, Sliven, Smoljan, Sofijska oblast, Sofija, Stara Zagora, Trgovište, varna, Veliko Trnovo, Vidin, Vraca i Jambol.

Bugarska je pripadnica vojnog saveza Nato od 2004. godine i potpisala je prethodno Partnerstvo za mir. Inače Vojska Bugarske ima monopol nad silom u ovoj državi, a glavni komadant bugarske vojske je Predsednik ili šef države. Vojskom osim Predsednika upravljaju i Generalštab i Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je zaduženo za civilnu kontrolu i upravu, a Generalštab za vojno upravljanje. Bugarska vojska se sastoji od Kopnenih snaga, Mornarice i Vazdušnih snaga. Vojska Bugarske kao svoju slavu slavi Svetog Đorđa, što je i nacionalni praznik u Bugarskoj. Od 2008. Godine u Bugarskoj ne postoji obavezno služenje vojnog roka, a vojska je profesionalizovana.