Na području Luksora, grada u južnom Egiptu na obalama reke Nil, na njegovoj istočnoj obali, udaljen oko 3 km severno od Luskorskog hrama, nalazi se kompleks hramova Karnak. Tu je nekada bilo sedište Tebe, egipatske prestonice u vreme vladavine jedanaeste i osamnaeste dinastije. Svoj lični pečat u izgradnji ovog velelepnog zdanja dalo je više od 30 egipatskih faraona, a njegova izgradnja, proširivanje i ukrašavanje trajali su duže od 1.600 godina, počevši od jedanaeste egipatske dinastije, pa sve do dinastije Ptolemejida. Izračunato je da je na njegovom podizanju radilo preko 80.000 radnika. Hramovi su građeni od kamena peščara, koji je eksploatisan iz kamenoloma Gebel Silisil, udaljenog oko 150 km od Karnaka. Stotinu vrata Tebe, kako se Karnak još naziva, je najveći kompleks hramova starog Egipta. UNESCO je ovaj kompleks uvrstio u svoju kulturnu baštinu 1979. godine.

Kompleks se sastoji iz tri zasebna dela posvećena trijadi egipatskih božanstava. Glavnu celini predstavlja Amnonov hram, posvećen vrhovnom egipatskom bogu sunca, druga zona je hram boginje Mut, Amonove žene, a treću, najmanju sekciju, predstavlja Mentuov hram, posvećen bogu ratniku Mentuu. Sva ta zdanja zajedno prostiru se na površini od 3 km².

Dva prilaza hramovima ukrašena su alejama sfingi. Jednu grupu čine sfinge sa ljudskim glavama, dok 70 sfingi koje vode do glavnog ulaza u kompleks, ispred prvog pilona, imaju glavu ovna. U kompleksu postoji ukupno 10 pilona, brojni hramovi, od kojih najveću pažnju privlače Amonov hram i hram njegovog sina Konsa, zatim dvorišta, svetilište, kipovi egipatskih faraona i bogova, a svojom veličinom i lepotom pleni obelisk sa zlatnim vrhom. Ono po čemu se ovaj kompleks posebno ističe jeste hipostilna dvorana, koja se ubraja u najgrandioznije primerke egipatske arhitekture i umetnosti i koju su podigli faraon Seti I i njegov sin Ramzes II Veliki. Sastoji se od ukupno 134 masivna stuba raspoređena u 16 redova, od kojih je većina visoka 10 metara, sa papirusovim kapitelima, a 12 najvećih, postavljenih u pravcu svetilišta, imaju visinu 21 metar i prečnik veći od 3 metra.

Na vrhovima stubova nalaze se kamene grede koje ih povezuju, teške više od 70 tona, a još uvek nije otkriveno kako su Egipćani ovako teške i glomazne strukture uspeli da postave na tu visinu. Stubovi su ukrašeni reljefima koji svojom lepotom odvraćaju pažnju od divovskih kolonada. Dvorana sa stubovima prostire se na površini od 4.850 m². U sklopu kompleksa nalaze se i dva najbolje očuvana sveta jezera u Egiptu, koje su faraoni gradili uglavnom u religijske i ceremonijalne svrhe. Jedno od njih, veće površine, nalaz se u sklopu Amonovog hrama, dok je drugo, manje jezero, smešteno u okviru hrama posvećenog boginji Mut.

Hramovi u Karnaku bili su spojeni sa Luskorskim hramom veličanstvenom avenijom sfingi, koja je bila duga 2.700 metara, a na njoj su, kao čuvari Tebe, bogova, faraona i ovog svetog puta, sa obe njene strane, stajale sfinge sa ovnujskim i ljudskim glavama. Ukupno je bilo 1.350 sfingi, a danas su očuvane aleje u neposrednoj blizini kapija hramova, dve u Karnaku i jedna u Luskoru. Avenija sfingi je imala posebno značenje, jer je povezivala dva sveta mesta. Tokom religijskog festivala Opet, priređivanog u slavu bogova i u čast plodnosti, statua boga Amona prenošena je u nosećim svetim barkama iz hrama u Karnaku do hrama u Luksoru upravo ovom avenijom.

Kada je 356. godine car Konstantin Veliki naložio zatvaranje svih paganskih hramova, Karnak je već bio potpuno zapušten, s tim što je na području hrama podignuto nekoliko hrišćanskih crkvi. Međutim, od tada Karnak potpuno pada u zaborav, sve do 1589. godine, iz koje potiče jedan evropski opis hrama. Kasnije, u 18. i 19. veku, hram su počeli da posećuju Evropljani, a njegova potpuna rekonstrukcija izvršena je krajem 19. veka. Danas je hram mesto za koje vlada veliko interesovanje turista i arheologa, a za posete je otvoren najveći kompleks Amonov hram, dok su kompleksi posvećeni boginji Mut i bogu Mentuu sakriveni od očiju javnosti.