Životni stil i kultura u Bugarskoj je posledica različitih uticaja tokom hiljada godina unazad. Ovo područje je bilo nastanjeno od samih početaka stvaranja čovečanstva, pa ne čudi, što im je umetnost i kultura veoma razvijena i prelepa. Kako se Bugarska nalazi, poput Srbije, na raskrsnici puteva između Evrope, Azije i Afrike, kultura je nastajala pod uticajem trostrukih faktora. Ipak, uticaj Antike je najviše prisutan. Sloveni koji su naselili Bugarsku i takozvani, proto-Bugari, nacija koja je tada živela na području današnje Bugarske, bili su od antičkih naroda najviše pod uticajem Tračana, Ilira i Grka. Svi narodi koji su živeli u okolini i na teritoriji današnje države uticali su da se stvori jedna jedinstvena, prelepa i egzotična kultura koja je blago za celo čovečanstvo.

Nije slučajnost da su najranije evropske civilizacije živele baš na ovom području. Neka od najčuvenijih blaga svetske kulture pronađeni su na nekropolju kod Varne. To su zlatni ornamenti i to najstariji na svetu: tračanska grobnica i svetilišta u Kazanlaku, Sveštari, Staroselu, Aleksandrovu, Perperikonu i Tatulu. Veliki broj drugih zlatnih artifakata pronađeni su u Panagirištu, Valčitranu, Rogozenu i na još nekoliko lokacija u Bugarskoj.  Ostaci tračanske, helenske i rimske kulture su česti i raznovrsni. U, na desetinama grobnica Tračana, otkriveni su jedinstveni ostaci visoke i veoma vredne materijalne i duhovne kulture Antike. Pronađeni su i celi kompleksi nekadašnjih gradova – Avgust Traian, Trimontium, Nikolopolis, Akre, Apolonija, Serdika i brojni drugi.

Tradicije, festivali, rituali i običaji Bugarske sačuvali su kroz vekove dinamičnu istoriju i kulturu ovog područja. Bugarski načelnici kulture ukorenjeni su u tradiciji Antike, i veoma su vezani za istoriju područja, ali i za duh pravoslavne crkve kojoj pripadaju.

Tako na primer plesanje na žaru od vatre je običaj koji datira još iz Antike, a i dalje se praktikuje, naročito u selima na planini Balkan. Ritual se autentično izvodio na dan Svetog Konstantina i Jelene, 21. maja. Prvobitno, plesači su se na ples spremali satima, zaključani u kapelama, moleći se nad ikonama dvoje svetaca, dok muzika bubnjeva spolja već svira. Melodija koja se svira je specifična za ples  na vatri. Nakon toga plesači padaju u trans i uveče plešu po vrelom žaru. Tokom plesa, oni u rukama drže ikone Svetog Konstantina i Jelene. Neverovatno, ali plesači se nikada ne povrede, niti stopala opeku.

Postoji još nekoliko lokalnih običaja. Početkom godine muškarci se oblače u maske i plešu kako bi oterali loše duhove i demone, a godinu dočekali očišćenu i punu pozitivne energije. Ova tradicija može se prepoznati i u drugim društvima u svetu, a u Bugarskoj se naziva Mumers.

Laduvane je još jedan zanimljiv ritual koji se odigrava za doček Nove godine, ali i na dan Svetog Đorđa i Svetog Lazara i Eve letnje. Po predanju tokom ovog rituala mlade devojke mogu predvideti ko će im biti suprug i kakav će im biti porodičan život.  Devojke se na posebne dane obraćaju staroj boginji ljubavi i porodičnog života, Ladi.

U Bugarskoj se veoma poštuju tradicionalne vrednosti, naročito vezane za ciklus života: rođenje, krštenje, venčanje i sahrane. Dani svetaca ili praznici se veoma poštuju u zemlji, a najčešće i najviše se slave Sveti Jovan, Sveti Đorđe, Sveti Dimitrije.

Raspusti i godišnji odmori u Bugarskoj organizovani su uglavnom oko Božića i Uskrsa – kada se sve generacije u porodici okupljaju i slave zajedno velike hrišćanske praznike.

Cvet Ruža je simbol Bugarske. Branje ruža je jedna od najstarijih i tradicionalnih Bugarskih običaja. Turistima je veoma zanimljivo da posete Bugarsku za vreme branja ruža, koje je postalo prava turistička atrakcija.

Od arhitektosnkih zdanja koje predstavljaju pravi biser Bugarske kulture, između ostalih se ističu: Koprivištica, Trajvana, Boženci, Žeravana, Bansko i Melenik. U nekim etnografskim kompleksima, poput Etra, Zlatograd i Stari Dobrič turisti mogu iz prve ruke da se upoznaju sa bugarskim običajima i ručnim radovima.

Za vreme vladavine Osmanlija nad Bugarima, pravoslavni manastiri i crkava, bili su jaki centri očuvanja nacionalnog identiteta i kulture. Kasnije su bili centri umetnosti i obrazovanja. Neki od čuvenih manasira u Bugarskoj su: Rila, Bačkovo, Trojan, Zemen, Gložene, Kilifarevo, Šipčenski, i brojni drugi.

Nacionalna nošnja Bugarske veoma je slična našoj. U detaljima razlikuje se od predela do predela, pa se po tradicionalnoj odeždi može raspoznati ko je odakle. Osnovni komad garderobe su dugačke bele suknje za žene i duge pantalone za muškarce od seljačkog platna, i bele košulje. Preko se nose prsuci, kecelje, nakit. Prsluci i kecelje čuvene su po veoma zanimljivim vezovima i dekoracijama. Osim bele, muškarci u nekim danima nose i crnu košulju. U predelima Dobrič, Pirin, Rodopski, Severnim delovima, ali i u Sofiji postoje jedinstveni kostimi za običan radni dan, za praznike i za venčanja.

Važan deo bugarske kulture je narodna muzika i nacionalni plesovi, folklor. Narodne pesme Bugarske sačuvane su tako što su se prenosile s kolena na koleno, niko ih nije zapisivao. Neki ansmbli koji izvode staru Bugarsku muziku, poput Komični glasovi, Misterija bugarskog glasa, ili Pirin su međunarodno poznati.

Bugarski muzeji čuvaju veoma vredne zbirke domaćih, kulturnih i vojnih pisanih dokumenata, statua, oruđa i oružja. Neki od vrednih stvari u muzejima su maske, mozaici, male statue grčkih bogova…